pisaću o doktoratu.

a nekada i doktorat.

Докторски уметнички пројекат Phonation за глас и електронику замишљен је као збирка кратких оригиналних композиција за женски глас у којима би централна тема уметничког истраживања били систематизација и нотација проширених техника компоновања за глас. На основу досадашњег искуства компоновања, али и интерпретирања савремене вокалне/вокално-инструменталне музике – своје и других аутора – почела бих рад на каталогу проширених техника вокализације са предлозима њихове нотације, који би затим био кроз композиторски рад (тј. кроз рад на збирци Phonation) формиран, и на основу њега провераван и ревидиран.
Услед релативно слабог познавања анатомских карактеристика вокалног апарата, и проширених вокалних могућности уопште, композиторски радови често трпе – или тако што се њихов звучни свет сужава (јер остају на „познатом терену“ уобичајеног, а не најбољег, идеји најприкладнијег третмана гласа), или тако што звучни резултат и нежељено остаје, у одређеној мери, на нивоу случаја (нетачан или бар нејасан, подложан различитим тумачењима). Додатни проблеми јављају се приликом записа, који, пречесто вишезначан и непрецизан, додатно релативизује значење, а оптерећен непрегледним, непотребно компликованим (најчешће вербалним) инструкцијама, и технички знатно отежава читање текста.
Систематизацију техника вокализације базирала бих према:
- фонемима који се користе приликом произвођења звука/тона;
- месту настанка звука/тона, односно на основу тога који су органи вокалног апарата у употреби;
- да ли се приликом производње тона догађа било каква опструкција (или квази-перкусивно озвучавање) делова вокалног апарата другим објектима или деловима тела (попут прекривања уста дланом или ударања прстима по гласницама).
Према мојим сазнањима до сада постоје само две доступне збирке проширених вокалних техника коришћених (не само) у пракси савремене уметничке музике: чланак композитора Тревора Вишхарта [Trevor Wishart] The Book of Lost Voices (касније објављен као поглавље књиге On Sonic Art), и опсежна студија Мајкл Едвард Егертона [Michael Edward Edgerton] The 21st Century Voice: Contemporary and Traditional Extra-Normal Voice. Иако ова два текста, сваки са својим предностима (Вишхартов прегледнији, боље организован, Егертонов обухватнији и технички прецизнији), заједно пружају веома добру основу за теоријско истраживање, њихова употребљивост при композиторском раду је веома ограничена. Ни једна од студија не нуди информације о реалној изводљивости поједначних техника у извођачким и контекстима музичког тока (нпр. могућност прецизне артикулације, контролисање техника приликом њиховог брзог смењивања, квалитет произведеног звука у различитим динамикама или у комбинацији са другим звучним изворима).
Поменути теоријски радови остављају отвореним и питање нотације, или бар корисне нотације звучног садржаја. Мој предлог нотације комбиновао би најшире распрострањене
начине записивања савремене вокалне музике, а које бих, због разумљивости, овде сврстала у генералне категорије музичке, графичке и текстуалне нотације.
- Музичка нотација, са примерима попут Sequenza III per voce femminile Лучана Берија, Aventures Ђерђа Лигетија, комбинује класичну нотацију са специјалним знацима (различитим нотним главама и артикулационим и агогичким знацима) и опширним вербалним инструкцијама, како у инструкцијама за извођаче испред партитуре, тако и у њеном току. И док овакав запис омогућава прецизно бележење параметара ритма, мелодије и интонације, темпа и метра..., због релативне нејасноће вербалних експликација, значајно је ограничена могућност контроле специфичног акустичког садржаја, и повремено је неопходно прибећи вољној непрецизности записа (на начин контролисане алеаторике, или Кејџове неодређености, indeterminacy).
- Графичка нотација, са примерима попут Anticredos Тревора Вишхарта, која најдаље одлази у прецизној дефиницији техника гласа, омогућава јасан приказ фактуре и боје, али се лишава прецизне интонације, мелодијског садржаја, па чак и прецизне ритмичке структуре, тако значајно сужавајући своја изражајна средства.
- Текстуална нотација, са примерима звучне и конкретне поезије, која кроз специфично коришћење текста – величине словних знакова, фонтова, визуелних форми које они граде, упркос релативној неупотребљивости на начин извођачке партитуре (тј. оне која није само основ за импровизацију), на јасно уочљив начин сугеришу форму дела, те динамичке и драматуршке контрасте.
Методолошки приступ изради уметничког рада би обухватио следеће поступке:
- израду каталога проширених техника вокализације са нотацијом;
- снимање звучних узорака (семплова) базираних на каталогу;
- избор текстова на којима би нумере Phonation биле базиране;
- анализу одабраних текстова;
- одабир и обраду звучних узорака;
- компоновање нумера;
- програмирање „живог“ електронског парта;
- проверу и евентуалну ревизију нотације.
Електронска деоница композиција била би изграђена путем две основне операције – семпловања и процесирања гласа. У оба ова процеса дигитална обрада оригиналног звучног материјала (гласа) била би таква да коначни производ остане близак извору. Глас као звучни производ претрпео би, опет, и довољан ступањ удаљења од извора да омогући комуникацију и фрикцију на различитим нивоима – живог и артифицијелног, солисте и „групе“, испред и иза...
Избор поетских текстова за озвучавање направила бих између ненаративних и немиметичких дела – поезије симболизма, футуризма, даде, заума, сигнализма, дакле на поетским формама које и саме истражују језик/текст на начин на сродан оном на који ја истражујем глас – на основу његових сонористичких, ономатопејских, структуралних карактеристика и могућности, те могућности његовог визуелног испољавања. Текстове бих анализирала користећи се уобичајеним средствима из поља теорије књижевности: структурном анализом, анализом гласовне организације, ритмичке и интонационо-синтактичке уређености, те анализом метричких и система версификације. Укупно трајање збирке Phonation било би око 30 минута, са трајањем појединачних нумера од 30 секунди до 3 минута.
Сматрам да би Phonation био логичан наставак мог досадашњег композиторског рада, истовремено у погледу третмана извођачког апарата знатно дубљи и свеобухватнији од истраживања и рада на свим мојим претходним вокалним композицијама, и зато предлажем Phonation за глас и електронику за тему свог докторског уметничког пројекта на Одсеку за композицију Факултета музичке уметности.